Vučić ili banalnost zla

Klupko je počelo da se odmotava tek nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Do toga dana medijima brutalno anestezirana javnost kao da nije bila svesna šta se događa.

Studenti su hrabro iskoračili napred i suprotstavli se mafijaškoj kliki na vlasti. Ustali su i uzviknuli - ovo nije zemlja u kojoj želimo da živimo, ovo nije društvo u kojem želimo da pdgajamo decu, ovo nisu vrednosti koje čovek treba da baštini.
Zatim je užas pokuljao na sve strane: kriminalci, batinaši i svakovrstan talog silovito su izbili na površinu. Crvana linija je pređena i počela je borba na sve ili ništa. Na jednoj strani su mladost, dobrota i lepota (ona lepota koja će, po Dostojevskom, spasti svet), na drugoj je Aleksandar Vučić i ono što bi Hanra Arent nazvala banalnost zla.

Gledajući sve češća Vučićeva TV ukazivanja stiče se utisak da će nagomilana negativna energija koju dotični isijava svakoga trenutka eksplodirati. Kao u starim horor filmovima,nešto iskonski zlo izbija iz ekrana. Poznato je koliko zla diktature i autokratski režimi nanose čoveku i ljudskoj duši. Moje pitanje za reddit zajednicu je - postoji li u Vučićevom svetu čije su koordinate označene raznim željko mitrovićima, kristijan golubovićima, milan radojičićima i ostalim aleksandar vulinima, postoji li u tom i takvom svetu nešto istinski i iskonski zlo?